Sporazum koji investitoru daje pravo (ali ne i obavezu) da kupi akcije, obveznice, robu, ili druge instrumente po određenoj ceni u određenom periodu. Može pomoći da zapamtite da vam „call option” daje pravo da kupite („call in”) neko sredstvo. Profitira se ukoliko se osnova cena tog sredstva uveća.

Strategija u trgovini koja uključuje simultanu trgovinu dve slične vrednosti radi ostvarivanja profita. Takođe poznata kao „osnovna trgovina” ili „osnovna kupovina”.

U takvoj trgovini prva transakcija uključuje kupovinu određene vrednosti (često deonica, „index” ili roba), a druga kratku trgovinu sredstava underlying the security (uobičajeno budući/terminski ugovor (futures contract).

(ne gotovine u smislu keša u ruci, već u smislu slobodnih raspoloživih novčanih sredstava. Umesto izraza „gotovina”, bolji izraz je „sredstva”, ili „novčana sredstva”, ili jednostavno „novac”. )

1. Tok prihoda ili izdataka (rashoda) koji menjaju finansijski izveštaj u određenom periodu. Priliv novčanih sredstava obično nastaje od jedne od tri aktivnosti – financiranje, operacije ili investicije, iako one mogu nastati i kao rezultat donacija ili poklona u slučaju ličnih finansija. Odliv novčanih sredstava je rezultat troškova ili investicija. Ovo važi podjednako za poslovne i lične finansije. Protok novca se može koristiti kao indikator za finansijsku snagu kompanije.

1. U poslovnim kao i u ličnim finansijama, protok novčanih sredstava je od suštinske važnosti za solventnost. To može biti predstavljno kao nešto što se dogodilo u prošlosti, kao što je prodaja određenog proizvoda, ili prognoza za budućnost, reprezentujući šta firma ili pojedinac očekuje da primi i da potroši. Protok novca je krucijalan za opstanak poslovnog subjekta. Velika količina novčanih sredstava na raspolaganju obezbeđuje da poverioci, zaposleni i drugi mogu biti isplaćeni na vreme. Ukoliko firma ili pojedinac nema dovoljno novca za obavljanje svojih aktivnosti, dolazi do insolventnosti, a može doći i do bankrotstva ukoliko se insolventnost nastavi.
2. Izveštaj o tokovima novca se često koristi kao merilo finansijskog poslovanja. Kompanije sa dovoljno novca na raspolaganju mogu da investiraju nazad u posao radi stvaranja još više novčanih sredstava i profita.

Jedan od kvartalnih vinansijskih izveštaja koji je kompanija koja posluje na tržištu (publicly traded company) dožna da podnese SEC-u i učini javnim. Taj dokument prikazuje grupisane podatke o novčanim uplatama koje kompanija dobija od obavljanja aktivnosti i spoljnih izvora investicija, kao i sve novčane izdatke za plaćanje poslovnih aktivnosti i investicije tokom određenog kvartala.

S obzirom da kompanije koje posluju na tržištu koriste “accrual accounting”, (ono što je očekivano, ali još ne i realizovano), bilansi uspeha koje oni objavljuju kvartalno mogu propistiti da prikažu promene u njihovom novčanim pozicijama. Na primer, ukoliko kompanija zaključi veliki ugovor, taj ugovo će biti registrovan kao prihod iako će kompanija tek kasnije ostvariti priliv novčanih sredstava. Iako u očima računovođa, kompanija ostvaruje profit (i mora da plati porez na to), kompanija može određeni kvartal završiti sa manje novca nego što je započela. Čak i profitabilne kompanije mogu imati problema da efikasno upravljaju protokom novčanih sredstava, zbog čega je Izveštaj o protoku novčanih sredstava bitan: pomaže investitorima da zaključe da li kompanija ima problem sa novčanim sredstvima.

1. Kraj berzanske sesije. Cena prilikom zatvaranja se navodi u štampi.
2. Kraj procedure u prodaji kuće prilikom koje se potpisuju i overavaju dokumenta. Ovo je trenutak kada se prenosi vlasništvo nad nekretninama.
Zatvaranje njujorške berze označava se zvonom.

Događaj tokom goda investitori mogu da pozovu poseban broj telefona i čuju izveštaj o upravljanju kompanijom, kvartalne rezultate rada kompanije, kao i buduće, projektovane prihode. I dok običan investitor može samo da sluša tokom razgovora, kompanija može da uključi i pitanja od strane analitičara. Takođe poznato kao “konferencijski razgovor o prihodima”, “razgovor analitičara” i “razgovor o prihodima”. Većina kompanija na tržištu organizuje 4 konferencijska razgovora godišnje. Mnog kompanije omogućavaju pristup ovakvim razgovorima preko interneta (audiocast).

Pravo koje omogućuje većinskom akcionaru da prinudi manjinskog akcionara da se pridruži u prodaji kompanije. Većinski vlasnik koji vrši “povlačenje” mora dati manjinskom akcionaru istu cenu i uslove kao i bilo kom drugom prodavcu. Ovo služi da zaštiti većinskog akcionara. Imajući u vidu da neki kupci žele isključivo kompletnu kontrolu nad kompanijom, prava povlačenja pomažu da se eliminišu manjinski vlasnici i
da se 100% hartija od vrednosti jedne kompanije proda kupcu.

1. Istraživanje ili analiza (revizija) potencijalne investicije. DD služi da potvrdi sve činjenice u vezi sa prodajom.
2. Uopšte, DD označava pažnju koju prosečna osoba treba da ima pre zaključenja sporazuma ili transakcije sa drugom stranom.

1. Ponuda za kupovimu sredstava često zavisi od rezultata DD analize. Ovo uključuje pregled celokupne finansijske i pravne dokumentacije kao i svega ostalog što može biti bitno za prodaju. Prodavci takođe mogu izvršiti DD analizu kupaca. Pitanja kao što su kupčeva sposobnost plaćanja, kao i druga pitanja koja mogu uticati na predmet kupovine ili prodavca nakon završetka prodaje.
2. DD je u osnovi način da se spreči nastanak štete za bilo koju stranu uključenu u transakciju.

Postupak pažljive analize od strane garanta (jemca) da bi se obezbedilo da sve bitne informacije o sredstvima obezbeđenja budu obelodanjene potencijalnim investitorima.

Pre izdavanja finalnog izveštaja, garant, onaj ko je izdao akcije ili druga lica (kao što su računovođe, članovi sindikata i advokati), će se sastati radi razmatranja pitanja da li su garant i onaj ko je izdao akcije preduzeli sve Due Diligence mere na osnovu državnih (state) ili federalnih zakona.

EBITDA se koristi kao metod za analizu i upoređenje profitabilnosti između kompanija jer eliminiše efekte računovodstvenih odluka i odluka o finansiranju. Međutim, ovo je ne-GAAP odluka koja dozvoljava viši stepen diskrecije u pogledu toga šta jeste (a šta nije) uključeno u kalkulaciju. Ovo takođe znači da kompanije često menjanju pozicije koje ulaze u njihov EBITDA obračun između dva obračunska perioda. EBITDA se najpre našao u upotrebi kod leveraged buyouts (povlašćenih otkupa) tokom 1980-ih, kada je korišćen za označavanje sposobnosti kompanije da servisira dugove. Kako je vreme prolazilo, ovaj metod je postao popularna u industrijama se sredstavima velike vrednosti, koja su morala biti otpisana nakon određenog perioda vremena. EBITDA je sada koristi od strane velikog broja kompanija, naročito u „tech” sektoru, pa čak i kada to nije opravdano.

Uvrežena je zabluda da EBITDA predstavlja novčanu zaradu. EBITDA je dobro sredstvo za evaluaciju profitabilnosti, ali ne i protoka novčanih sredstava. EBITDA takođe izostavlja novčana sredstva neophodna za finansiranje radnog kapitala i zamenu zastarele opreme, što može biti značajan iznos. Prema tome, EBITDA se često koristi kao računovodstveni „štos” radi ulepšavanja zarade jedne kompanije. Kada se ovo sredstvo koristi, bitno je da se investitori takođe fokusiraju na druge parametre uspešnosti da bi bili sigurni da kompanija ne pokušava nešto da prikrije putem EBITDA.

Ugovor između dve ili više strana koji potvrđuje da postoji poverljiv odnos između njih. Poverljiva priroda njihovog odnosa često se tiče informacija koje se razmenjuju između strana ali ne treba da budu dostupne široj javnosti.

Do NDA dolazi kada dve kompanije ulaze u zajednički posao. Strane su često ograničene u pogledu obelodanjivanja informacija koje se tiču poslovnih procesa druge strane koji su sastavni deo poslovanja kompanije. Do NDA često može doći i između zaposlenog i poslodavca. Ukoliko bi zaposleni imao pristup osetljivim informacijama o kompaniji, od njega se može zahtevati da potpiše NDA kada počne da radi. Ovim se obezbeđuje da zaposleni neće obelodaniti osetljive informacije kako bi izbegao skupu pravnu „glavobolju”.

Lociran ili osnovan izvan granica određene države
Pojam of-šor koristi se da označi stranu banku, korporaciju, investiciju ili depozit. Kompanija (privredno društvo) može se preseliti u of-šor zonu radi izbegavanja poreza ili zbog povoljijih propisa.

Latinski izraz koji se prevodi kao „po glavi”, što u suštini znači “prosečno po osobi”.

Izraz se često koristi da označi nivo prihoda države ili regiona. Na primer, zamislite region koji ima ukupan prihod od 1.000.000 $ i 20 stanovnika. Per capita prihod, ili prosečan prihod po glavi je 50.000 $.

Vrsta finansijske investicione kompanije koja zadovoljava bilo koji od sledećih kriterijuma:
a) ima manje od 100 investitora, ili
b) njeni članovi investitori imaju značajna sredstva investirana na drugim mestima.

Ovakvi fondovi su uobičajeno izuzeti od federalnih propisa o hartijama od vrednosti i vode se pod nazivom “hedge funds” (fondovi koji koriste tehnike za obezbeđenje od promene cena proizvod u budućnosti).

S obzirom na prirodu ovih investicionih kompanija, njihovi članovi investitori uglavnom imaju značajno lično bogatstvo i smatraju se dovoljno sofisticiranim da im nije potreban onaj nivo zakonske regulative kao u slučaju malih investitora. Ova odrednica obezbeđuje dodatnu fleksibilnost privatnim investicionim fondovima.

Ugovorna opcija koja vlasniku daje pravo, ali ne i obavezu, da proda određenu količinu osnovnih (hartija od) vrednosti po određenoj ceni u određenom roku. Ovo je suprotno od „call option” koja imaocu daje pravo da kupi akcije.

„Put” postaje još vredniji ukoliko cena osnovnih akcija opada u odnosu na „strike price”. Na primer, ukoliko imate jednu mart 07. Taser 10 put, imate pravo da prodate 100 deonica Tasera po 10$ do marta 2007 (uobičajeno do 3. petka u mesecu). Ukoliko deonice Tasera padnu na 5$ a vi iskoristite ovu opciju, možete kupiti 100 deonica Tasera po 5$ na berzi i prodati deonice po opciji za 10$ svaku, što znači da se zaradili 500$ (100×10$-5$) na osnovu „put” opcije.

Pravni ugovor koji obavezue kupca da kupi a prodavca da proda proizvod ili uslugu. SPA se može pronaći u svim vrstama poslovnih aktivnosti ali se najčešće vezuje za poslove sa nekretninama kao način finalizacije interesa obe strane pre zaključenja posla.
Sporazumi o prodaji i kupovini se često nalaze i u gornjim lancima ponude mnogih velikih kompanija koje su “na tržištu”. Oni se zaključuju da bi pomogli kako dobavljaču tako i kupcu da predvide potražnju i izdatke i postaju sve važniji što je vrednost posla veća.

Pravo koje imaocu daje mogućnost, ali ne i obavezu, da kupi unapred određen broj akcija po unapred određenoj ceni, slično kao “stock” opcija ili obezbeđenje (warrant). Ova prava se uglavnom dele postojećim akcionarima, koji imaju mogućnost da razmene ova prava. Ovo pravo daje samo mogućnost kupovine akcija, onaj ko ima ovo pravo mora platiti cenu akcija ukoliko želi da ispuni ovo pravo.

Lice, kompanija ili druga institucija koja poseduje najmanje 1 akciju u kompaniji. Akcionar se još može zvati i deoničar (stockholder).

Akcionari su vlasnici kompanije. Imaju mogućnost ostvarivanja profita ukoliko kompanija posluje dobro, ali uz to ide i mogućnost gubitka ukoliko kompanija loše posluje.

Ugovor članova društva jedne kompanije kojim se uređuje kako će kompanija funkcionisati kao i prava i obaveze akcionara. Takođe sadrži informaciju o regulisanju odnosa između akcionara, upravljanje kompanijom, vlasništvo nad akcijama, ako i privilegije i zaštitu akcionara. Ovaj sporazum ima za cilj da obezbedi da svi akcionari imaju fer tretman i da su njihova prava zaštićena.

Sporazum sadrži poglavlja o fer i valjanoj vrednosti akcija (naročito u slučaju prodaje).
Takođe dozvoljava akcionarima da donose odluke u vezi sa trećim licima koja mogu postati budući akcionari i obezbeđuje zaštitu za manjinske pozicije.

Tradicionalno, zamena jedne hartije od vrednosti za drugu radi promene dospeća (obveznika), kvaliteta izdavanja (akcije ili obveznice), ili zato što se promenio cilj investicije. Od skora, razmene su se proširile, pa uključuju razmene deviza i razmene kamatnih stopa.

Ukoliko kompanije u različiitim zemljama imaju komparativne prednosti u kamatnim stopama, tada razmena može koristiti obema firmama. Na primer, jedna firma ima nižu fiksnu kamatnu stopu dok druga ima pristup nižoj “plivajućoj” kamatnoj stopi. One mogu izvršiti razmenu radi iskorišćenja nižih stopa.

Ugovorna obaveza koja se koristi da zaštiti manjinskog akcionara (najčešće u visokorizičnim poslovima (venture capital deal)). Ukoliko većinski vlasnik proda svoj udeo, manjinski vlasnik ima pravo da se pridruži transakciji i proda svoj manjinski udeo u kompaniji. Takodje poznato kao “pravo ko-prodaje” (co-sale right). Tag-alongs u praksi obavezuju većinske akcionare da uključe vlasništvo manjinskih akcionara u pregovore radi obezbeđenja da su “prava da se bude povučen” ispunjena.

Privredna (korporacijska) aktivnost gde preuzimajuća kompanija (privredno društvo) čini pokušaj preuzimanja. Ukoliko je preuzimana kompanija “na tržištu”, preuzimajuća kompanija će učiniti ponudu za preostale akcije. Izraz “dobrodošlo preuzimanje” često se odnosi na pozitivno i prijateljsko preuzimanje. Prijateljsko preuzimanje generealno prolazi glatko jer ga obe kompanije smatraju za pozitivnu situaciju. Naprotiv, neprijateljsko preuzimanje može biti prilično “gadno”.